Podsjećanje

Stavljamo na uvid rad naseg Mr.Branka Katića koji se odnosi na život ljudi u Otišiću polovinom prošlog vijeka.Rad je inače objavljen
u časopisu "Ekonomija poljoprivrede", br.4/2009.god.(UDK 631.147(497.5)

 

 

ORGANSKA PROIZVODNjA I MULTIFUNKCIONALNOST U SELIMA DALMATINSKE ZAGORE SREDINOM PROŠLOG VEKA

Branko Katić

Sažetak: Sve više se zagovara, podstiče i razvija organska  proizvodnja, bazirana na prirodnim metodama, čiji produkti, kao zdravstveno bezbedniji,  sve više traženi na tržištu. Ova proizvodnja je, istovremeno, u saglasju je sa očuvanjem životne sredine i doprinosi afirmaciji opšteprihvaćenog koncepta održivog razvoja. Model multifunkcionalnosti poljoprivrede, pogodan za unapređenje ruralnog razvoja, prihvaćen je u EU, kao sastavni deo njene agrarne politike.Kao takav, zagovara se i u izvesnoj meri podržava budžetskim sredstvima i u zemljama kandidatima i budućim kandidatima za članstvo u EU, uključujući i Srbiju.  Pri  svemu tome se zaboravlja, da je metod multifunkcionalnosti, posmatran u okvirima diverzifikacije ekonomskih aktivnosti, u selima na ovim prostorima, , oduvek postojao, kao što je do pre nekoliko decenija, ukupna poljoprivredna proizvodnja na tim područjima predstavljala organsku proizvodnju.

Tradicija i iskustvo u primeni metoda organske proizvodnje u poljoprivredi i razvoj multifunkcionalnih aktivnosti na selu u radu su prikazani po sećanju autora na 50-te godine prošlog veka i praksu stanovnika sela Otišić, smeštenog u Dalmatinskoj zagori, koje je 1995. godine pretvoreno u zgarište, i praktično ugašeno.


Uvod

Poslednjih dvadesetak godina, organska proizvodnja, koja se zasniva na prirodnim metodama postaje, sve zastupljenija. Prehrambeni proizvodi, dobijeni ovom metodom proizvodnje su zdravstveno bezbedniji i, samim tim, sve traženiji na tržištu. Organska poljoprivreda je, istovremeno, u saglasju sa očuvanjem životne sredine i doprinosi afirmaciji  koncepta održivog razvoja. Model multifunkcionalnosti poljoprivrede i ruralnog razvoja, čini  sastavni  deo  agrarne politike EU. Ovaj model se  sve više zagovara, a  u izvesnoj meri se primenjuje, kako u zemljama kandidatima za pristup ovoj zajednici država, tako i u drugim zemljama koje teže da unaprede svoja ruralna područja.

U svemu tome, kao da  se zaboravlja, da je u selima na ovim prostorima, i metod multifunkcionalnosti, makar što se tiče diverzifikacije ekonomskih aktivnosti, oduvek postojao, kao što je do pre nekoliko decenija, ukupna poljoprivredna proizvodnja na tim područjima u suštini  predstavljala organsku proizvodnju. Sa tog aspekta posmatrano, ni multifunkcionalnost, ni organska proizvodnja u poljoprivredi, nisu posebno  otkriće. I jedno i drugo je,  u suštini,  oduvek postojalo. Sadašnji napori i težnje, usmerene su ka unapređenju, drugačijem predstavljanju, obezbeđivanju korisne koordinacije po liniji ekonomskih aktivnosti, koje se određenim merama pospešuju, i ka većoj ulozi lokalne inicijative u složenim procesima razvoja ruralnih područja.

Procesi hemizacije u poljoprivrednoj proizvodnji  i „jurnjava“ za njenim povećavanjem, većom produktivnošću i profitom, znatno su je udaljili od prirodnih procesa, kojima se, makar u ograničenoj meri, postepeno vraća. Multifunkcionalnost (kroz diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti) i poljoprivredna proizvodnja (u celini organska),  oduvek su bile zastupljene u selima na našim prostorima a što se može jasno sagledati na primeru sela Otišić (rodno mesto autora), smeštenom u Dalmatinskoj zagori, koje je 1995. godine pretvoreno u zgarište, i praktično ugašeno. Naravno, sve je to bilo različito od današnjih uslova i shvatanja (razmena dobara i usluga bila je naturalna, sve aktivnosti obavljane su ručno ili uz pomoć stoke - volovi, konji, magarad,  poljoprivredni proizvodi na nižem nivou kvaliteta od  danas zahtevanih standarda). Sve je bilo podređeno izraženim nužnostima i  ograničenim mogućnostima.

Selo Otišić nalazi se u Dalmatinskoj zagori, smešteno je ispod planine Svilaja. Pripadalo je Vrličkoj, pa Sinjskoj opštini, sada opet Vrlici, koja ima status grada. Stanovništvo sela u celini je bilo srpske nacionalnosti. Po broju stanovnika, selo je ubrajano u veća sela. Broj stanovnika, u periodu posle drugog svetskog rata, bio je u stalnom opadanju. To je posledica emigracije, jer se stanovništvo iseljavalo u potrazi za boljim uslovima života. Omladina je odlazila radi daljeg školovanja i nije se vraćala, a mlađe porodice su se iseljavale, najčešće u Vojvodinu.
U selu je po prvom posleratnom popisu (1948.) bilo 1668, a 1991. godine 1006 žitelja. U tom periodu njihov broj je smanjen za oko 40%, da bi, 1995. godine, u vreme operacije «Oluja» hrvatske vojske, uz veći broj civilnih žrtava, gotovo ukupno stanovništvo sela izbeglo. Povratak izbeglih je praktično onemogućen.  Obnovljeno je samo nekoliko kuća i prema popisu iz 2001. godine u selu je bilo samo 20 stanovnika. S obzirom da se radilo o starim ljudima, taj broj bi danas mogao biti i manji. Tako je za svagda sa lica zemlje, uz mnoga druga, nestalo i ovo srpsko selo, a sa njime i običaji, tradicija i viševekovni način života. Sve to je ostalo samo u sećanju onih koji su tu stasali i trajaće dok ih bude. Neka ovo bude mali doprinos odbrani od zaborava ruralnih vrednosti sela Otišić.

 

Za nastavak članka kliknite ovde